Uzrast kada igra dobija cilj
Jednogodišnjak istražuje. Dvogodišnjak hoće da uspe. To je suštinska razlika i ona menja vrstu igračke koja ima smisla.
Dete u ovom periodu prvi put samo postavlja zadatak — da slaže kulu do određene visine, da ubaci sve oblike, da sastavi sliku. I prvi put se stvarno naljuti kad ne ispadne. Ta ljutnja nije problem koji treba ukloniti, nego deo procesa: frustracija u maloj dozi je ono iz čega nastaje istrajnost.
Šta se razvija
Rešavanje problema. Dete počinje da planira dva koraka unapred umesto da probava nasumično. Slagalice sa logičkom vezom, tipa „Ko šta jede?", pogađaju tačno tu sposobnost.
Govor eksplodira. Od pedeset reči na početku do nekoliko stotina na kraju perioda. Igračke sa temama — voće, povrće, životinje, saobraćaj — usput uvode desetine novih reči jer dete imenuje ono što slaže.
Simbolička igra. Meda spava, kocka je telefon, kućica prima goste. Ovo je mentalni potez na kome počiva jezik, pa deca koja se više igraju pretvaranja po pravilu bogatije govore. Zato edukativne kućice u ovom uzrastu daju najviše.
Samostalnost. „Ja sam" je rečenica godine. Sve što detetu omogućava da nešto uradi samo — rastuća stolica, pomoćni toranj, niska polica — smanjuje broj sukoba u danu više nego bilo koja pedagoška tehnika.
Šta konkretno kupiti
Veću montesori tablu. Format 50x40 koji je bio taman sa godinu dana sada je prerastao. Montesori table u većim formatima drže pažnju duže jer imaju više aktivnosti i dete prelazi s jedne na drugu.
Slagalice sa pet do deset delova. Krupni drveni komadi, tema koju dete prepoznaje. Kartonske u ovom uzrastu još ne preporučujemo — savijaju se kad dete pritisne.
Edukativnu kućicu. Dvogodišnjak je idealan uzrast za kućicu, jer spaja aktivnosti sa igrom pretvaranja.
Konstruktor. Prvi komadi koji se spajaju na više načina, kao drveni konstruktori. Ovde dete prvi put pravi nešto svoje umesto da rešava zadati problem.
Kad dete odbije igračku
Dešava se stalno i uglavnom ne znači da je igračka loša. Tri najčešća razloga:
Preteška je. Vratite je u ormar na mesec dana i ponudite ponovo. Vrlo često drugi put prolazi.
Previše izbora. Dete koje vidi deset igračaka ne bira nijednu. Stavite jednu na sto, bez komentara.
Odrasli vode igru. Ako sednete i počnete da objašnjavate kako se nešto radi, dete se povuče jer igra više nije njegova. Opisujte umesto da predlažete — „vidim da si stavio crveni" radi bolje od „hajde sad plavi".
Koliko dugo igračka treba da traje
Najbolji pokazatelj kvaliteta igračke u ovom uzrastu nije koliko se dete oduševilo prvog dana, nego da li se vratilo na nju posle dve nedelje. Igračke bez priče i bez baterija po pravilu prolaze taj test, zato što svaki put mogu da se koriste malo drugačije.
Ako je dete pri kraju ovog perioda, pogledajte i šta dolazi posle u kategoriji od 4 do 8 godina.